Mike Luckovich
In the previous post I mentioned one alley in Victoria, BC used in a scene in an American movie. This is not an isolated case. Runaway production is a term used by the American film industry to describe film making and television productions that are "intended for initial release/exhibition or television broadcast in the US, but are actually filmed in another country." In Southern California, the studios have highly efficient sound stages and an abundance of skilled technicians, but the unions' work rules make it extremely expensive to shoot exteriors. Filming in cities such as New York and Chicago are expensive. They even shoot US tourist promos up in Canada. Movies are like hookers,they go to where the money is. For American film producers a low Canadian dollar is the solution to cut filming costs.
Producers found that Vancouver could double for middle America, Toronto could stand in for New York City and Calgary can pass for the American West. Sometimes script adjustments are required to accommodate the cold reality of the North. When Canadians go to see Hollywood films they often get the bonus entertainment of trying to determine what parts of Toronto, Vancouver and Montreal the directors have chosen to represent American cities.
Americans want to see American cities. There’s nothing wrong with faking locations. It’s something Hollywood has always done and always will (like landing on the Moon ??) . Sometimes a movie is filmed in Canada to double for America or sometimes a movie is filmed in America to double for other country or planet. Movies, after all, are in the business of make-believe.
These are just a few:
2 comments:
Ријетко гледам филмове – одлучујући ми је режисер – и нисам се никада интересовао гдје је неки филм сниман, али ме твој запис заинтересовао. Можда и због изјаве да су филмови као курве, да „иду тамо“ (се снимају) гдје је новац. Примијетио сам да и њемачка филмска индустрија снима у јевтинијим земљама, углавном Шпанија, Португал, Доминиканска острва... Само што Нијемци нису добри мајстори у „камуфлажи“, најчешће се све брзо открије – ипак је њемачки, како урбани тако и онај „рурални“, простор толико препознатљив, да га је тешко представити чак и са континенталним шпанским португалским, хрватским, италијанским... Изгледа да је то филмској индустрији сасвим јасно (бар што се Нијемаца тиче), али и поред тога успјешно спекулише. Већ поодавно је створена филмска публика која „сваку глупост конзумира“, тако да тежиште филма није „прича“, него технички ефекти и популаритет (атрактивност) глумца...
Apsolutno tacno Miroslave. Zahvaljujuci napretku tehnike danas moze SVE da se snimi i da izgleda kao stvarno. Retki je bonus da neki holivudski film pruzi i pricu uz efekte. Za neke filmove da bi bili snimljeni, ne mora nigde ni da se ide. Dovoljan je studio, a komjuteri ce da dovrse ostatak. Za holivudski film je danas jedino vazno da donosi pare. Isto tako je i muzika sve gora i retko koja nova pesma je danas odsvirana na "stvarnom" instrumentu. Pozdrav.
Post a Comment